Фрањевачки самостан – налази се у центру Бача ; комплекс чини самостански склоп, у облику квадрата, са унутрашњим двориштем и црква Узнесења Марије.

Године 1169. у самом центру Бача, на темељима старе катедрале, крстаски ред Св. Гроба Јерусалимскога подиже свој самостан и цркву. По својим димензијама и стилу градње у самом врху романске архитектуре. Петеространа апсида, комбинација камена и цигле, стубови са главама животиња, на крову „гаргоуилле“ (водориге), емајлиране оплате. Унутрашњост је била тип старохрисцанске базилике – голи зидови без малтера. Све једнако као и у западној Еуропи, а исте грађевине налазимо у долини Рајне у Немачкој. Да је то стварно крстаска градња, потврђују и подземне „канџе“ које додатно дају стабилност грађевини. Такве избочене стопе нема ни једна друга средњевековна грађевина на овим просторима. Темељи су ширине преко два метра, изграђени од римске црвене цигле.

Регуларни каноници Св. Гроба Јерусалимског имали су у Бачу своју препозитуру. „Цаноници цруцифери“ било је њихово краће име. Као ред настали су у доба крстаских ратова и на свом оделу имали су крст, па су зато добили име „цруцифери“ . Како би се разликовали од осталих крсташа, имали су један велики црвени крст са четири мања на белом плашту.
Године 1241. Монголи – Татари опустошили су самостан. После тога, до краја
XИИИ века, извршена је велика обнова цркве и самостана, цели објекат је додатно утврђен. Црква је добила готички строп са луковима од тесаног камена, а остаци готичког лука и данас се налазе на ходнику поред цркве, који је био осликан фрескама. Изграђен је звоник – кула, у романичко-готичком стилу и самостан је претворен у тврђаву. Код археолошких ископавања постало је видљиво да је постојао и опкоп са водом, додатним зидовима и кулама. У то доба утврђивани су градови и самостани у читавој Угарској.

 

 

Након пада Латинског краљевства у Јерусалиму, престала су и путовања крсташа, па је бачки самостан изгубио своје значење као станица на путу за Св. Земљу. Одлуком мађарског краља Андрије Трећег Арпада, самостан постаје фрањевачки од 1300. године.

Код Мохача, Турци су 1526. поразили угарску војску. За турско време нам је стање у Бачу далеко боље познато него за време средњег века. Осим турских дефтера и путописа Евлије Челебија, постоје и релације – извештаји црквених визитатора и бискупа, који су походили ове крајеве јужне Угарске под турском влашћу. Турски путописац Евлија Челеби, у опису града Бача 1665. године, пише о судбини Фрањевачког самостана и цркве:
„У овој вароши има 8 муслиманских богомоља. Највећа је стара џамија, која је раније била велики самостан (деyр), који је после освајања претворен у Сулејман-ханову џамију. Дуга је равних 40, а широка равних 30 корака. Торањ, који је у старо доба био звоник, сада је мухамедански минарет. Шиљасти покров на врху овог минарета израђен је уметнички од олова, а личи на ћулах (капу) цариградских бостанџија. Остале богомоље су месџиди. Кад је Сулејман-хан пленио овај град Бач, у ову џамију, која је онда била црква, било се затворило неколико хиљада хрисцана са својим благом и својом чељади. Седам дана се водила велика борба. Ту је неколико хиљада муслиманских ратника испило мученичку чашу. На крају, осми дан, ова црква је била освојена. Муслимански ратници су заробили неколико хиљада сужњева и запленили неколико хиљада кеса милионског блага. Муслиманска војска је била задовољена толиким бројем сужњева“.

Године 1688. када је већа група верника са фрањевцима из Градоврха дошла у Бач, главна џамија Бача опет је враћена у цркву. Успостављен је градовршки самостан у Бачу. Хроника самостана наводи да су дошла тројица браће. Одмах су преуредили џамију у цркву и подигли самостан на брзину од не чврстог материјала. Тек што је самостан обновљен, дошло је до Ракоцзијеве буне против аустријске власти. У тој побуни од 1704. до 1711. самостан је тешко страдао.

Године 1711. гвардијан бачког самостана у Вуковару, фра Марко Драгојевић, започиње обнову самостана и цркве у Бачу. Изградњом западног крила, управа провинције Босне Сребрене, дозволила је да се фрањевци преселе из Вуковара у Бач, (одакле су за време Ракоцијеве буне преселили у Вуковар) у јесен 1715. године. Поново је успостављен новицијат од 1716. до 1728.

То западно крило или тракт изграђен је на брзину и од слабог материјала. Преграде су биле од шибља и блата. У приземљу су били: рефецтор – трпезарија, кухиња,  инфирмариа – болница и гледали су према западу. На спрату је било 12 соба.

Градња јужног и источног крила почела је године 1734. (данашњи самостан). Грађевински материјал и новац, припремио је већ 1730. фра Фрањо Вуковарац. Прикупио је 1777 флорина у новцу, 526 урна вапна и циглу. Та градња и уређење самостана, завршена је 1758.године. Исте године уређена је и сакристија у приземљу, поред звоника. Све просторије су надсвођене болтама.

Сва градња и унутрашње уређење детаљно је описано. Садашњи изглед самостан је добио у том времену, од 1734. до 1768. Све је изграђено доприносом верника жупе Бач као и осталих жупа, којима су управљали бачки фрањевци. Највећи допринос дао је управитељ жупе Сонта, фра Аугустин Стопић. Његовом заслугом изграђено је западно крило, ходник уз цркву, кор и капеле у цркви, тј. покрајна лађа. Тако је бачки самостан добио складну целину, у коју су уклопљене и средњевјековне грађевине – црква и звоник. Све под једним кровом, са великим клаустром у средини, постао је типичан фрањевачки самостан, један од већих у садашњој фрањевачкој провинцији.

Уређен је и архив и библиотека, која садржи књиге од 15. до 20. века. Будући да већ 300 година фрањевци нису напуштали самостан, очувано је мноштво старих предмета, посуђа, текстила, црквених одела и још мноштво разних ситница, које сведоче о континуитету од средњега века, али можемо слободно рећи и од римског времена (лапидариј у ходнику уз цркву). О свему томе могла би се написати и посебна студија.

Прве оргуље, из 1716. године (спомен о најстаријим оргуљама на подручју Војводине), замењене су године 1827. новим, великим оргуљама: 2 мануала, 16 регистара и око 1000 свирала, које су још и данас у функцији, иако им је потребна обнова.  Мајстори су били из фрањевачке оргуљарске радионице из Баје.