На рубном подручју Панонске низије, на територији Аутономне покрајине Војводине налази се Бач, који је именовао простор између Дунава и Тисе именом Бачка. Равничарски терен омеђен рекама у прошлости је био прекривен мочварама, барама, ритовима и шумама. Предео око Бача, са меандрима реке Мостонге и њеним ушћем у Дунав, сведочи о геоморфолошким променама терена, о његовом некадашњем изгледу пре захвата на регулацији вода. У околини Бача налазе се заштићени специјални резервати природе, шумски екосистеми, станишта природних реткости, где живе неке глобално угрожене врсте. Овде се налазе и бројни археолошки локалитети који потврђују човеково присуство и коришћење мочварног терена у континуитету од осам милениума. Сачувано архитектонско наслеђе грађено је у распону од 12. од 19. века, под утицајем романике, готике, ренесансе, византијске и исламске уметности, барока, заједно са народним стваралаштвом недвосмислено сведоче о културном диверзитету и прожимању и прављењу копча између култура Балкана и западне Европе. (аутор текста: Славица Вујовић Др.архитекта конзерватор).

 

 Материјални остаци, пронађени током систематских археолошких ископавања јасно потврђују да је локалитет на коме се налази средњевековна тврђава у Бачу са подграђем био насељен у континуитету од праисторије. На простору под темељима видљивих зидова постојало је насеље из млађег неолита, које је живело и у бронзаном, старијем гвозденом добу и латену.  У Будимпешти се чува мач из бронзаног доба нађен у околини данашњег Бача, а ископине из римског периода показују да је ту некада била већа римска насеобина, која је срушена у нападу Варвара.

 

Први писани трагови о древном граду на Мостонги, притоци Дунава која је данас исушено корито реке, су из периода Јустинијана, када господар Цариграда и цар Источног римског царства, помиње Бач у писму из 535. године.

 

Близу Бача је нађена богата аварска некропола. У Салцбуршкој хроници из 873. године, помиње се регија Тисе и Дунава коју насељавају Словени, Авари и Хуни. Долазак Угара у Панонску низију 896. године значило је успостављање нових историјских услова и односа. 

 

Имена која се могу везати за средњовековно насеље Бач јављају се од друге половине 11. века, са првим поменом 1071. Године. Најчешћи облици су Бацхиа, Бакацсин. Први помен који би могао да се односи на утврђени град Бач потиче из 1164.године. Помиње се у византијско-угарском сукобу као град коме прети опсада од самог византијског цара Манојла Комнина. 

 

У наредним вековима Бач постаје значајно историјско место, углавном у својини Угарских краљева. Заједно са Калочом, Бач је био седиште архиепископије, али и популарно место одмора и забаве за многе европске владаре. Ова територија је била на јужној угарској граници, али потпадао је и под власт Византије, а било је сукоба и сарадња са Немањићком Србијом. 

 

Средином 12. века Бач је био толико значајан да га је арапски географ Идризи 1154. године  убележио у Рожерову карту света, односно „Географију“, књигу која прати карте, записавши: „Бач је гласовито место, којег убрајају међу остале велике градове. Ту се налазе пијаце, трговачке радње, занатлије и грчки научници. Жито је пак јефтино, јер се може наћи у изобиљу...Бач и Ковин су велики извозни врло насељени градови. Они су главни градови Угарске земље, који имају највише грађевина и у њима се живи у изобиљу на највећим сеоским поседима“.

 

У средњем веку изграђени су средњевековно утврђење Бач (XВ век) са подграђем; фрањевачки самостан (XII век) и српски православни манастир Бођани (XV век), неких 15 км од Бача, према Дунава.

 

Бач је имао значајну улогу у одбрани Западне Европе од турских надирања. Године 1526. године Бач је пао у турске руке, након битке код Мохача, коју је предводио Сулејман Величанствени, од 1529. године бива потпуно покорен све до 1686. године. Из тог времена потичу ниша – михраб и курна-посуда за воду у цркви Узнесења Маријиног у Фрањевачком самостану, када је била претворена у џамију и остаци турског купатила-хамама. Територијом је надаље завладала Аустрија, као победница у ослободилачком рату. Током Ракоцијевог устанка Бач је претрпео велика страдања, уништени је много грађевина, укључујући и Фрањевачки самостан, тврђаву и манастир Бођани. Након минирања 1704. Године тврђава никад није обновљена. 

 

Током 18. Века Аустрија је вршила колонизацију становништва, што се јасно одразило и на данашњи састав становништва. То богатство различитости чита се путем народне материјалне и нематеријалне баштине.