Канцеларија за пољопривреду Oпштине Бач у циљу подизања свести о штетности спаљивања жетвених остатака  апелује на пољопривреднике да то не чине и подсећа их на вишеструку корист од заоравања жетвених остатака пшенице, јечма, предстојећих кукуруза, соје као и осталих култура које се гаје на нашим пољима.
Спаљивање жетвених остатака представља акт најбезумније радње у пољопривредној производњи, а по постојећим законским прописима је строго забрањено. Спаљивање значи потпун губитак органске материје и азота. Осим губитака у органској материји ватра уништава корисне чланове живог света у земљи, угрожава дивљач, загађује околину и представља велику опасност због могућности неконтролисаног ширења пожара.
Заоравање жетвених остатака биљне производње има низ предности. Заоравањем се биљни остаци укључују у процес кружења органске материје у земљишту, стимулира се биолошка активност земљишта и позитивно утиче на структуру и водно-ваздушне и топлотне особине земљишта. Поред тога, на тешком земљишту органски остаци побољшавају интерну дренираност у слоју у који су унети.

Пољопривредници се упозоравају на законске обавезе власника/корисника пољопривредног земљишта прописане чл. 59. Закона о пољопривредном земљишту земљишту („Сл. гласник РС“, бр. 62/2006, 65/2008 – др. закон , 41/2009, 112/2015, 80/2017 и 95/2018 - др. закон) да су у обавези да земљиште користе као добар домаћин и по правилима кодекса добре пољопривредне праксе, која су конкретизована Правилником о кодексу добре пољопривредне праксе („Сл. гласник РС“, бр. 23/2023).
Такође, указује им се и на све правне последице услед спаљивања жетвених остатака, а које се састоје у прекршајној одговорност и прописаној чл. 85. Закона о пољопривредном земљишту, те чл. 82. и 84. Закона о заштити од пожара („Сл. гласник РС“, бр. 111/2009, 20/2015, 87/2018 и 87/2018 – др. закони), као и на правну последицу прописану одредбом чл. 26. ст. 2. тач. 4. подтачка 15) Правилника о упису у Регистар пољопривредних газдинстава и обнови регистрације, као и о условима за пасиван статус пољопривредног газдинства („Сл. гласник РС“, бр. 25/2023), а то је одређивање пасивног статуса регистрованом пољопривредном газдинству, које тада не може да остварује мере за подстицање развоја пољопривредне производње.